Merenje i kontrola
Занимљивости:
- Старе мере за дужину: шака, лакат коришћене су још пре н.е.
- Јард је, према легенди, био одређен као удаљеност од врха носа енглеског краља Алфреада до врха његових прстију кад је рука испружена. 1878, год израђен је тачан стандардни јард од бронзане шипке коју је чувала Енглеска влада.
- Метар је уведен као основна јединица за дужину 1875. на Метарској конвенцији.
- 1927. год. метар је дефинисан као дужина једне шипке од платинијума и чува се у Паризу.
- Астрономи раздаљине мере светлосним годинама, а то је време коју светлост пређе за годину дана (светлосна година је дужина од 9.460 милиона метара).
- У средњем веку појавила су се средства за мерење дужине у облику лењира, траке и слично.
- Електронски мерни инструменти за мерење дужине појавили су се у 20. веку.
- Најпрецизнија мерна средства за дужину су на бази ласеара која су се појавила крајем 20. века.
Време
- У почетку се човек орјентисао у времену на основу положаја планета када је одредио као мере: дан, годину.
- Месечеве мене су врло значајне у мерењу времена, јер тај цео циклус промена траје увек исто 28 дана.
- Још п.н.е. дан је био подељен на 24 сата, сат на 60 минута и минута на 60 секунди.
- Данас се као основна јединица за мерење времена користи секунда ( s ).
- Сунчаник се први пут појавио у Египту око 2000 год. п.н.е
- XIII век – појавили се први механички часовници.
- 1656. – израђен је први сат са клатном (Кристијан Хајгенс).
- XX век -израђени су први електронски часовници.
- Крајем XX века израђен је атомски часовник са тачношћу кашњења једну секунду за милион година.